Ivana
Zdravković

1
Što se tiče funkcije, jednog dana dođeš na posao, odradiš smjenu, odeš kući, završiš poslove, pranje, peglanje, spremanje ručkova, usisavanje, brisanje, ono što svaka žena radi. Reći ću samo da su žene jako specifične u svakom pogledu te riječi. Ali svaki roditelj, majke pogotovo, žele da se pokažu u što boljem svjetlu svojoj djeci, da budu uzor svojoj djeci. Tako da sam ja zbog svog sina prihvatila malo jače poslove. Ali i kao podrška svim ženama, da ne misle da nešto ne mogu da ostvare.

2
Ja sam jako prirodna žena. Zašto to kažem? Zato što gledaš onog čistača koji čisti ulice, gledaš profesora, gledaš direktora, gledaš bilo koga, i onda shvatiš da je to sve do čovjeka : kakvim očima vidiš njega, takvim očima vidiš i sebe. Zato mi je to prirodno.
U prirodi žene je da, recimo, žena i sa pet fakulteta, ona će uvijek da drži lonac i kutlaču, da vrti. Snaga dolazi, moja lično, iz sebe. Ček sad, šta bih ti rekla ? Iako me vidite samo vi, ja ne vidim sebe tako.
Kako ti vidiš sebe ? Kao borbenu ženu. Nije bitno kojim poslom se bavimo. Bitno je da smo hrabre i da cirkulišemo zajedno u životu svaki dan. Pošto, cijeli život je borba, cijeli život nešto moraš, moraš... Pa pitanje je šta moraš. Moraš da radiš, moraš da izvedeš porodicu na put, dijete, moraš da završiš druge poslove. Niko ne zna s kojom tjeskobom, da li si raspoložena, da li te nešto muči, da li nešto možeš ili ne možeš.