TKV

Sonore 1
Prvo je bio samo način da se ja izrazim i nešto što je bilo baš za mene.
To mi je pomoglo da nekako stvorim jednu novu osobu.
Čini mi se i to što sam bila anonimna dosta dugo mi je pomoglo, jer mislim da sam negde i izmislila ceo pseudonim ne bih li napravila barijeru između sebe i svih ostalih, pošto sam inače bila jako, jako stidljiva.
I mislim da mi je to pomoglo da nekako sama sebi pokažem koliko ja stvari mogu, i kroz to bavljenje street art-om i kroz crtanje na ulici i kroz sve to zajedno, i ja sam negde skapirala koliko ja mogu.

Sonore 2
Jel’ se ne plašiš? That's one of the things I get all the time.
Aren't you afraid? Ja mislim da ljudi nekako očekuju da ćeš ti, nešto, da se plašiš.
Stalno ti nešto treba da se plašiš.
Ali, mislim, zašto, da? Jer mislim da su žene vaspitane na ovim prostorima da treba da budu pasivnije i da treba da malo, kao, procene malo situaciju.
Što je opet i odraz društva u kojem mi živimo.
Znači, s jedne strane, neću da kažem, ima žena čega da se plaši, ali objektivno gledano, svašta se dešava na ovom prostoru. Svašta se dešava na ovom prostoru i niko ne može da mi kaže da je to sad, kao, ti imaš sva prava i tebi je lako.
Ne, mi smo se za prava izborili, izborile i ta granica mora da se gura na gore.
I mislim da je to ono što je, što je sad bez obzira da li si umetnica ili šta god da si, ti moraš da se konstantno suočavaš s nekom ono: “Da li mogu da uradim ovo ili moram da uradim i ovo?”

Sonore 3 
I u jednom trenutku ja sam sebi rekla ono: “Jel’ to biramo? To biramo, to je to.”

Sonore 4
Mislim da se susrećemo, sve se susrećemo sa nekom vrstom stereotipa i sve zavisi do tebe, kakav si karakter, da li ćeš da budeš u fazonu: “Sklonite se”, ili ćeš da budeš u fazonu: “Pa, možda bi ja trebalo da se prilagodim.”
Ja sam se dugo vremena nešto prilagođavala, ne prilagođavala nego kao: “A dobro”, kao nešto, sve, a sad sam u fazonu, ono: “Ne, ne, ne.” (....)

Sonore 5 
Ja mislim da je isto, ja sam se izborila za jednu specifičnu poziciju za sebe, ali mislim da, ono, dok sve nismo slobodne, niko nije slobodan.

Sonore 6 
Jako je čudno, jako je čudno i nekad, ono, imam osjećaj da, kao, to ispravljanje, mora da se, korekcija nekakvog ponašanja u fazonu: “Da, ali to nije okej sad”, ono. I da uvek treba da kažeš i da druge žene isto ohrabriš: “Pa jel’ ti to ne odgovara? Pa reci.” Mislim, moras ti da kažeš isto.
Mislim da tu je ta klackalica, imaš jednu vrlo opresivnu sredinu i agresivnu sredinu, a imaš i prostor za manevar, imaš prostor da ti kažeš: “Ja neću.”

Sonore 7
Tako da mislim da sve žene pre nas su nas dogurale dovde.
E sad, moj posao je da guram neke sad stvari dalje da neke druge žene ne bi to morale da rade.
Jer mi moramo da razmišljamo tri generacije ispred.
Ja možda nikada neću dobiti ono što ja baš hoću, ali ako ova tamo može možda da dobije to isto ili nešto slično ili da dođe, da ima prostora da razmišlja šta njoj treba.

Sonore 8 
I kao, mislim da svaka žena, svaka žena ima taj, kad se pogleda u ogledalo ili kad se pogleda, to je uvek tako: ili sam previše debela ili sam previše mlada ili sam previše stara ili ovo ili ono i uvek ima nešto. I to je taj, kako ja uvek pokušavam sebi da objasnim: “Da, ali to je zamka u kojoj neko želi da ti budeš, zato što možda ti proda kremu, možda ti proda trening, možda ti proda ovo, možda ti proda ovo.”
Ja ne kažem da briga o sebi i nega ili šta god, brate, ono, nije dobra stvar. To je super, brate, ono, ali samo zato što, ako se tebi to radi. Ako se tebi to ne radi, ja ne znam šta. Znači i tu isto pokušavaju da podele stvari, kao ti, ako si ovakva, onda moraš da budeš takva, ako si rekla to nije okej, onda kao što ti to rade.

Sonore 9 
To je trip u glavi, jel’ kapiraš, ono, i to je alat opresije, bukvalno jeste. Jer dok ti sediš i gubiš svoje dragoceno vreme na to da li si lepa ili si ružna, bottom line kao neki, iza tvojih leđa se dešava svašta nešto.
Mogla si da zarađuješ lovu, mogla si da planinariš, mogla si da se školuješ, mogla si da, nemam pojma, bilo šta drugo.
Ne. Mi sedimo i sate trošimo na, meni je to, i to mi je strašno, i to mi je strašno živiš, to je kao neki matriks odvratni, kapiraš, u koji ti upadneš. I šta?