Milica
Anđelić

Sonore 1 
Baš kad sam bila mala, moj san bio je nešto sasvim drugo.
Doduše, isto kreativno, ali sasvim drugačije od ovoga što danas radim.
Ovaj, sanjala sam da sam frizerka.
To sam želela da budem iz razloga što sam često sa bakom išla u frizerski salon i, ovaj, žene koje su tamo dolazile, domaćice, neuredne, onako sa nekim različitim pričama, porodičnim, i teškim i lepim, izlazile su nasmejane iz salona.

Sonore 2
I pre nego što sam krenula u školu, baka me je čuvala i s njom sam redovno išla i na pijacu i sve gde je ona išla.
Ona je dva puta mesečno išla kod frizerke i ja sam jednostavno primetila da žene dođu preumorne, neraspoložene, onda, valjda, tu se malo olakšaju sa drugim ženama, ispričaju jedna drugoj, posavetuju.
Onda frizura nova, tako da bilo mi je fascinantno kakve one uđu, a kakve ustvari izađu.
Sjećate li se onih hauba ranije? E, ja sam mislila da je to neka magična mašina za popravku raspoloženja.
Ustvari, to je jednostavno: žena ženi je pružila ruku, pomogla, posavetovale su se. Pritom su sredile malo frizuru, doterale se, verovatno ih sutra čeka neko veselje ili nešto, je li, postoji neki razlog zašto su došle, tako da mi je to baš bilo fascinantno.

Sonore 3
Početak je bio težak, izuzetno.
Mislim, ja kada sam počela da se pojavljujem na sastancima vinara i vinogradara Bosne i Hercegovine, ajde, mogu da nazovem, bile su neprijatne situacije.
Onako, muškarci su, ne znam, govorili su da je baksus da žene ulaze u podrum, tako, imali su tih nekih izjava.
Nekako ja sam, po prirodi nisam konfliktna osoba i veoma brzo su me prihvatili.
Danas sam ja, ono, ravna njima.

Sonore 4
Mi u istom momentu i radimo posao i pretačemo vino, radimo nešto, je li, i pretačemo vino i razmišljamo je li dete otišlo u školu, je li ručalo, je li se okupalo sinoć. Znači mi, nekako, na više nivoa radimo u istom momentu i to su neke suštinske razlike između žena i muškaraca u svakom poslu, ne samo u vinarstvu.

Sonore 5
Stvarno ne osećam nikakvu razliku, dok je u početku bilo stvarno teško.
Prvo, bilo je veoma, mislim, meni je bilo neprijatno.
2011. godine sam upisala školu za somilijera. Došla sam u salu gde sedi 20 muškaraca, dva muška predavača i ja.
Ne znam nikoga.
Ja danas sve njih znam.
To su danas moji prijatelji, moje kolege, mi se čujemo i privatno, ne samo, i sarađujemo naravno što se posla tiče.
Tako da, bilo je teško, nije bilo jednostavno.

Sonore 6
Situacija je danas apsolutno drugačija, ali opet su muškarci ti koji dominiraju i u poslovnoj sferi i u političkoj sferi i u javnom životu.
Mi se i jesmo pomakli.
Mi jesmo otišli daleko od onoga što smo bili pre 50, pre 30, pre 20 godina, u tome nekom smislu.
Ja mislim da žena samo treba da oseti slobodu.
Da ne bude naterana ništa da radi što ne bi trebalo da radi, da joj se obezbede uslovi da radi ono što želi da radi, što su njene ambicije da to ostvari.

Sonore 7 
Jer mi znamo da 90% imanja, bilo kakve imovine, je na muškarcu.
I tu dolazimo do jednog velikog problema jer žene nemaju osnovu niti da se financijski zaduže u bankama niti u bilo kojim drugim, ovaj, institucijama koje pomažu.
Treba još mnogo stvari da se menja.

 

Sonore 8
Ja znam dosta žena koje su imale sjajne vizije, ideje, poslovne planove, sve, ali jednostavno nisu imale podršku jer nisu imale ništa na sebi opipljivo: niti auto, niti stan, niti neko seosko imanje, ništa.
Sve je na bratu, ocu ili suprugu.

Sonore 9
Jake žene Balkana su jake iz mnogih razloga.
Možemo krenuti sa istorijskog aspekta, gde su ostajale same, borile se sa glađu, ostajale bez porodice, bez supruga, bez dece.
Znači, momenat kad je žena na Balkanu dovedena do toga da nema ko drugi, da mora ona, je izrodio snagu u njoj.

Sonore 10
Stalo nam je, nama ženama koje radimo, koje se trudimo, koje se borimo u realnom svetu, ne živimo mi nikakav nerealni, nego se borimo u realnom svetu iz dana u dan, stalo nam je kad nam neko da do značaja, kad neko primeti naš rad, naš trud, naše to pomeranje napred.