Luna
Čaušoli
Fotografije : Adnan Beci, razgovarali : Briseida Mema i Camille Bouissou
Sonore 1
Zapravo sam igrala fudbal sa dečacima iz komšiluka. Tada nije bilo ženskih timova, i svaki put kada bismo tata i ja išli da tražimo, postojali su samo muški timovi, a nisu dozvoljavali devojčicama da se pridruže timu sa dečacima. Tako da sam ja igrala sa dečacima iz komšiluka i jednostavno smo se snalazili, igrajući fudbal kad god smo mogli. Dečaci su obično bili po 5 ili 6 godina stariji od mene a ja sam teda imala 10 ili 11 godina. Igrala sam dovoljno dobro da nikome nikada nisam slomila nos glavom udarajući loptu, ali sam imala pravu strast prema fudbalu sve dok nije došao trenutak kada sam pomislila: „a da ja uradim nešto još lepše.“ A onda se pojavila muzika. Tada sam napustila fudbal - jer više nisam imala tim.
Sonore 2
Kada sam bila u osnovnoj školi, već u prvom razredu, mnogo su me maltretirali jer sam igrala fudbal i bila „kao dečak“. Ali, bila sam svoja i morala sam da ostanem verna sebi. Prošla sam kroz težak period, ali hvala Bogu što sam imala svoju porodicu — uvek su bili tu za mene kad god sam se suočavala sa teškoćama.
Sonore 3
Mi devojke želimo da budemo onakve kakve mi želimo da budemo. Mogu biti smirena, mogu biti duhovna, mogu biti ženstvena, ali mogu biti i buntovna, mogu biti i muškobanjasta. Takođe mogu biti i ona devojka koja je jednostavno volela fudbal — i to je u redu. Ali istina je da sam zaista srećna što sam devojka.
Sonore 5
Suočavamo se sa raznim poteškoćama u ovom svetu u kojem živimo, ali znam da, na ovaj ili onaj način, mi devojke ćemo uvek uspeti. Bez obzira na kakve teškoće nailazimo u životu — bilo od dečaka ili od drugih devojčica — mi uvek izlazimo kao pobednice.
Sonore 6
Postoji ta reč „girlhood“.
Sonore 7
I to je najlepša stvar kada vidim devojke kako podržavaju devojke. Kada su zajedno, šale se jedna sa drugom, podržavaju jedna drugu. To je nešto veoma lepo, veoma retko i prilično teško videti ovih dana.
Sonore 8
„Ne, ona se ne oblači lepo. Ne, obučena je kao dečak. Ne, ona se šminka. Ne ovo, ne ono...“ Nije me briga. Ne zanima me. Ili , drugim rečima — oprostite na izrazu — zabole me baš.
Sonore 9
Ljudi u Albaniji mnogo osuđuju. Osuđuju… Ne znam, kao da nemaju svoj život i žele da se mešaju u tuđi samo da mu ga zagorčaju.
Sonore 10
Ali imam utisak da svet nikada neće u potpunosti razumeti rodnu ravnopravnost. Nikada neće shvatiti da su žene ono što jesu i da treba da ih cenimo umesto da ih osuđujemo. Ali mi devojke, na ovaj ili onaj način, reći ćemo im: „Slušajte, prestanite. Dosta. Dovoljno ste nas osuđivali. Sada smo ovde i daćemo sve od sebe i biti najbolje verzije sebe.“
Moje ime je Luna Causholli, imam 21 godinu. Studentkinja sam na smeru muzičkih umetnosti, na završnoj godini osnovnih studija. Pevačica sam i autorka pesama. Muzika je moja strast! Kada govorimo o pravoj, velikoj radosti, moja najveća radost bilo bi rođenje moje dve mlađe sestre. Moj najveći izazov bio je da razumem sebe i steknem samopouzdanje, u čemu mi je muzika pomogla.
Ponosna sam na svoju porodicu, veliku i složnu. Takođe sam veoma zahvalna na svojoj sposobnosti stvaranja. To je talenat koji ću pretvoriti u umetnost, za koju se nadam da će pozitivno uticati na ljude mojih godina i imati dobar uticaj na to kako razmišljaju i šta rade u životu.
„Kada sam bila u osnovnoj školi, već u prvom razredu, mnogo su me maltretirali jer sam igrala fudbal i bila „kao dečak“. Ali, bila sam svoja i morala sam da ostanem verna sebi.“
„Ali istina je da sam zaista srećna što sam devojka.“
„Suočavamo se sa raznim poteškoćama u ovom svetu u kojem živimo, ali znam da, na ovaj ili onaj način, mi devojke ćemo uvek uspeti. Bez obzira na kakve teškoće nailazimo u životu — bilo od dečaka ili od drugih devojčica — mi uvek izlazimo kao pobednice.“
#Girlhood
„Osuđuju… Ne znam, kao da nemaju svoj život i žele da se mešaju u tuđi samo da mu ga zagorčaju.“
„Slušajte, prestanite. Dosta. Dovoljno ste nas osuđivali. Sada smo ovde i daćemo sve od sebe i biti najbolje verzije sebe.“
Sledeći portret
Nastavite skrolovanje
Stanislava
Timotijević
