Ivana
Zdravković

Sonore 1
Što se tiče funkcije, jednog dana dođeš na posao, odradiš smenu, odeš kući, završiš poslove, pranje, peglanje, spremanje ručkova, usisavanje, brisanje, ono što svakoj ženi, ono što svaka žena radi.
Reći ću samo da su žene jako specifične u svakom pogledu te reči.
Ali svaki roditelj, majke pogotovo, žele da se pokažu u što boljem svetlu svojoj deci, da budu uzor svojoj deci.
Tako da sam ja zbog svog sina prihvatila malo jače poslove. Ali i kao podrška svim ženama, da ne misle da nešto ne mogu da ostvare.

Sonore 2 
Ja sam jako prirodna žena. Zašto to kažem? Zato što gledaš onog čistača koji čisti ulice, gledaš profesora, gledaš direktora, gledaš bilo koga i onda shvatiš da je to sve do čoveka: kakvim očima vidiš njega, takvim očima vidiš i sebe. Zato mi je to prirodno.
U prirodi žene je da, recimo, žena i sa pet fakulteta, ona će uvek da drži lonac i kutlaču, da vrti.
Snaga dolazi, moja lično, iz sebe.
Ček sad, šta bih ti rekla ? Iako me vidite samo vi, ja ne vidim sebe tako.
Kako ti vidiš sebe? Kao borbenu ženu, koja, nije bitno kojim se poslom bavi, bitno je da smo hrabre i da cirkulišemo zajedno u životu, svaki dan. Pošto, celi život je borba, celi život nešto moraš, moraš... Pa pitanje je šta moraš. Moraš da radiš. Moraš da izvedeš porodicu na put, dete. Moraš da završiš druge poslove. Niko ne zna s kojom teškobom ili teskobom, s kojom teskobom, da li si raspoložena, da li te nešto muči, da li nešto možeš ili ne možeš.