Elida
Žulati

Sonore 1
Bila sam ta devojčica u porodici koja je „nežni cvetić“ jer sam bila prvo dete. Iako u Albaniji, posebno u Đirokastri, ljudi malo više očekuju da prvo dete bude dečak. Bila sam devojčica, suprotno željama starijih, i bila sam ona devojčica kojoj nisu dali ni da se brčka ništa duže od onog koliko je neophodno za kupanje ili tuširanje. I želela sam da se igram, a nikada nisam mogla.

Sonore 2
Dok se moj brat nije rodio, živela sam veoma dobro — bila sam im ceo svet, a oni su bili sve za mene. Onda sam se osetila kao da više ne postojim, da me više ne vole, jer se u njihovim životima pojavio sin. Čak i kada nisam bila zaista bolesna, pravila bih se da sam bolesna jer sam želela njihovu pažnju.
Sonore 3
Znam da sam stekla slobodu kada sam se udala.
Sonore 4
Prošla je 41 godina otkako sam se udala, a on mi nikada nije rekao „Volim te“ — čak ni danas. Mislim, bilo je tako prirodno. „Volim te“ na način na koji to danas čujemo — „Mnogo te volim“ itd. — možda da je to rekao, ne bi me tako dugo držao. Ipak, tada sam stekla svoju slobodu. Postala sam domaćica, postala sam dama pored nekoga.
Sonore 5
S druge strane, tu je moja prazna kuća, moja kuća bez glasova, moja kuća bez svađa, moja kuća bez rasprava i moja kuća gde sada nema ko da traži nešto posebno da jede. Da, zaista udovoljavam drugim ljudima, ali ne mogu sebi udovoljiti preko drugih. I to ne od drugih u gradu, već od moje sopstvene dece.
Sonore 6
Pogledajte naš slučaj, na primer. Imam hrabrosti, smelosti, imam vremena, nemam šta drugo da radim — ja ću svaki svaki dan doći do radnje jer mi treba kafa sa Brisi , treba mi taj razgovor, mali tračevi koje žene dele, treba mi savet, treba mi neko da mi da ideju šta da kuvam sutra. Ali moj muž, ako ne mora da ode da kupi nešto na pijaci, ni ne izlazi iz kuće.
Sonore 7
Pre svega, poštovanje i snaga prema sebi moraju doći na svoje mesto. Ako volite sebe, nema šanse da postanete žrtva — očaja, slabosti, da vas drugi oblikuju. A to ne priliči ženi. Veoma je jednostavno. Pogledajte se u ogledalo ujutru, čak i ako vam se ništa ne sviđa, recite: „Veoma sam lepa“. Ako to ponovite sebi deset puta — „Veoma sam lepa, veoma sam lepa, veoma sam lepa“ — jedan mali deo toga ostaće u vama. Ako sebe vidite kao ružnu, ne očekujte onda ni da vam neko drugi kaže koliko ste lepi.
Sonore 8
Sada izgovaramo tu reč „sloboda“ kao da je nešto jednostavno, a ako se samo setite kako je toga falilo tada… Na poslu ste bili kontrolisani. U školi ste bili kontrolisani. Kod kuće ste vršili kontrolisane radnje zbog tog prezaštitničkog nadzora kojeg smo pomenuli. Onda, kada smo išli na posao, bili smo kontrolisani. Kada smo izlazili s posla i vraćali se kući, bili smo kontrolisani. Jer to je bio taj mali režim i unutar porodice ; svekar, svekrva, muž. To je bio oblik kontrole sa kojim još uvek nismo završili, jer će Bris doći na kafu. Mislim da je to bio jedan oblik kontrole.
Sonore 9
Čak ni sada ne možemo zaista reći da su žene stekle slobodu, jer i dalje postoji pritisak, posebno na žensku figuru. Postoji određeni pritisak. Ali ove mlade devojke se obrazuju. Jednaka prava. Ako govorimo ovako, za statistiku, da, imam jednaka prava. Ne, nemam jednaka prava. Jer ako ne uključim mašinu za veš, ta odeća se neće oprati. Hoće li? Neće. Ako imamo jednaka prava, onda je i ti uključi, dragi mužu. A onda ću doći i malo se odmoriti. Govorim ovo s nekog unutrašnjeg gledišta te porodične ćelije.
Sonore 10
Ove devojke se obrazuju da budu ravnopravne. Ali ja kažem da vas ekonomska zavisnost čini zavisnim od svega, uključujući i sopstvenu slobodu. Današnje devojke je imaju. One su ekonomski nezavisne. Imam svoju platu, svoj posao. Ti imaš svoju platu, svoje poslove. Tvoji troškovi - moji troškovi. Međutim, danas, dok govorimo, imamo zajednički kapital. Moja zarada ide u kućni novčanik, penzija mog muža ide u isti kućni novčanik. Dakle, da li sam sada slobodna da uzmem novac i idemo na putovanje? Putujemo naizmenično.