Blerina
Vrenozi

Sonore 1
Kada sam bila u srednjoj školi, morali smo da napišemo sastav na času književnosti i ja sam izabrala da ga napišem kao da sam dečak. I, da budem iskrena, u ovom patrijarhalnom društvu i sa svim izazovima kroz koje sam prošla, imala bih mnogo lakši život da sam bila dečak. Mnogo lakši. Nije lako biti žena u maloj zemlji gde je društvo još uvek patrijarhalno.
Sonore 2
Takođe želim da dodam i da su mi, kao ženi, uvek govorili: „Pusti studije, nađi čoveka, udaj se, osnuj porodicu.“ To me je jako opterećivalo. Osoba ne bi trebalo da bude sputavana samo zbog svog pola- bilo da je ženskog ili muškog pola. Čak i sada mi ljudi govore: „Prestani. Pusti više studije. Razmišljaj i o drugim stvarima.“ To je predrasuda. Predrasuda o jednoj ženi.
Sonore 3
Ja sam, zapravo, imala podršku porodice. U Albaniji još uvek postoje roditelji- ne iz generacije mojih roditelja, već iz moje ili čak mlađe generacije- koji ne dozvoljavaju svojoj deci da uče. Moji roditelji mi nikada nisu stajali na put. Podržavali su me. Dok su se mnoge moje prijateljice iz osnovne ili srednje škole rano udale, mene nisu terali na to. „Šta god da želiš da uradiš, ti tako i uradi“, rekli su mi roditelji. Samo sijaj.

Sonore 4
U kapitalističkom svetu, slab je onaj koji ne može postići velike stvari. Morate biti veoma jaki da biste se suočili sa ovom stvarnošću. Pogotovo kada živite u stvarnosti kojom dominiraju muškarci, gde morate da radite dvostruko više da biste dokazali da vredite. Zato želim da kažem da je neodustajanje i očuvanje pozitivnog duha izuzetno važno ako želite da idete napred. Kada padnete, morate pronaći snagu da ustanete dvostruko odlučnije. Nikada se ne smete predati.
Sonore 5
Kada sam studirala u Nemačkoj, a tipična sam mediteranska žena koja voli da se brine o sebi, da se šminka, da se lepo oblači u okviru normalnih standarda- prosto volim da izgledam sređeno. Moje koleginice u Nemačkoj se nisu čak ni šminkale i uglavnom su nosile pantalone, dok sam ja nosila i haljine. I samo na osnovu mog izgleda one bi mi govorile: „Šta si ti? Neka princeza?“ Inače, ja sam tamo radila od 8 ujutru do 8 uveče.
Sonore 6
Dakle, ovde se osuđuje činjenica da, na primer, imaš ove izveštačene televizijske ličnosti, one dakle nisu normalne. S druge strane, kada ste u inostranstvu, takođe možete osetiti osudu, ali ne zbog nečega veštačkog već se osuda se odnosi na ženu koja vodi računa o svom izgledu. A u mediteranskom regionu, na primer, ili ovde u Albaniji, ako žena voli da se malo šminka ili oblači ženstveno, može da oseti tu predrasudu.
Sonorei 7
Pošto su moji podaci dostupni na mreži, ja sada uspevam da povežem ono što je bio moj san i san mojih roditelja- da postanem lekarka, tatina i mamina lekarka- i sada ostavljam trag kod ljudi tako što im pomažem koliko god mogu, kroz televizijske nastupe, kroz naučni materijal koji sam objavila i proučavala u vezi sa „Crnim udovicama“ učinivši ga što pristupačnijim. Tako da je to ta želja, da kažem, koja mi je pokazala da čovek nikada ne sme da odustane. Nikada ne smeš da napustiš svoj san. Želela sam medicinu. Upisala sam biologiju. U potpunosti sam prihvatila taj profil, dala sam sve od sebe i opet su se stvari okrenule i došle tačno tamo gde sam želela.